Na panelu u Centru za kulturu Sopot, posvećenom stvaralaštvu i radu Predraga Pege Popovića, prvog jugoslovenskog snimatelja sa diplomom - kome je na večeri otvaranja festivala uručena Statueta slobode za doprinos filmskoj umetnosti - učestvovali su, pored Aleksandra Avramovića, umetničkog direktora festivala. koji je bio moderator, i:
Predrag Pega Popović, Milan Nikodijević, profesor univerziteta, Dejan Dabić filmski kritičar, Jovan Marković, filmski scenarista i producent, Miloš Spasojević snimatelj, Miroljub Stojanović, filmski kritičar, urednik izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije.
Učesnici panela izneli su svoja opažanja koja se tiču umeća Predraga Popovića, kao i mnoge anegdote i zanimljive priče koje su pratile njegovu plodnu karijeru.
Milan Nikodijević, koji je autor filma: “Zima jednog proleća“, govorio je o fotografiji Jana Palaha iz mrtvačnice koju je Popović uslikao, a koja predstavlja „kvintesenciju“ Praškog proleća i glavnu inspiraciju za Nikodijevićev dokumentarni film - čija je počasna projekcija na Festivalu u Sopotu usledila nakon panela. Nikodijević je opisao Pegin put ka školovanju u Pragu, rad na dokumentarnim filmovima, i isticao je veliku hrabrost i profesionalni "nerv" koji je Popović imao.
Dejan Dabić je analitički prikazao deo opusa Pege Popovića koji se tiče desetogodišnje saradnje sa Draganom Kresojom u okviru koje je snimio 5 filmova, - „Još ovaj put“,“ Kraj rata“, „Oktoberfest“, „Original falsifikata“, “Pun mesec nad Beogradom“, a posebno je istakao važnost umetnosti kamere i svetla u pravljenju atmosfere filmskog dela.
Jovan Marković kao svedok Peginog stvaranja, napomenuo je da je za snimanje dokumentarnog filma potrebno da „budeš obrazovan, talentovan i da imaš sreću, tj. da naiđeš na ličnost ili događaj koji je značajan ili neobičan. Pega je imao sve to“ - rekao je Marković.
Miroljub Stojanović smatra da je Pega Popović čekao prilično dugo na ovakvo priznanje, da je čovek koji je toliko suvereno vladao vuzielnim izrazom i fotografijom - gotovo bez premca, kao i da se Pega sa puno lakoće kretao između zahteva minornih filmskih formi. Stojanović je primetio da velika rediteljska imena ne bi mogla da postignu svoje domete bez snimatelja koji su uz njih stvarali, a da je tom smislu Pega uspeo da bude komplementarna stvaralačka pojava rediteljima.
Sam Predrag Pega Popović je, uz zahvaljivanje na lepim rečima koje je čuo o svom profesionalnom radu, ispričao kako je počeo da se bavi kamerom, što je bilo od veoma mladih dana u Kino-klubu Beograd i potom je i na televiziji nastavio svoj put i obrazovanje. Navodeći imena svojih profesora i kolega, pričao je o svojim prvim snimateljskim i fotografskim poduhvatima, kao i o tehnologiji i načinima rada tog vremena u odnosu na današnje.
„Ja sam oduvek bio snimatelj, to me je oduvek najviše privlačilo“ , rekao je Popović.
