Разговарали смо са Стеваном Филиповићем, редитељем филма "Поред мене", који се приказује на програму фестивала у Сопоту 4. јула у 18 часова.
- Након награђеног филма ПОРЕД МЕНЕ (Златна Арена у Пули 2015.године за најбољи дугометражни филм и Награду за најбољи сценарио на Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи 2016 године), шта публика може да очекује од наставка, који ће бити приказан у Сопоту, на који начин сте развијали ликове и тему којим се филм бави у свом наставку?
Филм "Поред тебе" је настао у специфичним околностима, у време пандемије. Као и сви ми, и протагонисткиња Ксенија је закључана у свом стану, али ово није филм о Ковиду. Ово је студија о могућности еманципације једне новинарке режимског таблоида, која зарађује плату (и забавља се), тако што објављује скандалозне информације о друговима из бивше гимназије, од којих су неки у међувремену постали јавне личности. Ксенијин (Мина Николић) живот се мења из корена кад сазнаје за смрт свог извора, за ког се испоставља да је такође био друг из гимназије. Одједном, она постаје центар полицијске истраге, коју води инспектор Вук (Бане Трифуновић), као и центар медијског скандала, са много већим улозима него што она може да замисли. Желео сам да заиста истражим колико је могуће да се осећај одговорности за написану реч, као и базична људска етика, "пробуде" код неких људи код којих су, изгледа, "спавали" последњу деценију. У овом наставку видимо где су и шта су постали клинци из IV-3, пет година после догађаја из првог филма.
- На овогодишњем фестивалу у Сопоту, почасна Награда, Статуета слободе, је додељена нашем чувеном сниматељу Пеги Поповићу, и много се говорило о комплементарности у раду редитеља и сниматеља. Колико је камера у Вашем филму допринела исказивању одређених делова приче?
Камера, али и сви други сектори, посебно монтажа, су есенцијални за процес стварања колективног уметничког дела, попут играног филма. Мислим да је "брендирање" филма као искључиво редитељског медијума погрешно и неистинито. Десетине или стотине људи учествују у овом процесу, и филм је на крају резултат колективног знања, рада и талента свих нас. У том смислу је такво уметничко дело увек "паметније" од једног човека, редитеља. Тако да бих рекао да ваше питање важи и за костим, сценографију, дизајн звука, визуелне ефекте, камеру, монтажу, музику...
- Шта за Вас представља приказивање филма на Фестивал у Сопоту и шта очекујете од реакција публике?
Фестивал у Сопоту је увек био празник филма, посебно због дружења екипа, али највише због дивне публике. Једва чекам да чујем утиске ове године...
