Razgovarali smo sa Stevanom Filipovićem, rediteljem filma "Pored mene", koji se prikazuje na programu festivala u Sopotu 4. jula u 18 časova.
- Nakon nagrađenog filma PORED MENE (Zlatna Arena u Puli 2015.godine za najbolji dugometražni film i Nagradu za najbolji scenario na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji 2016 godine), šta publika može da očekuje od nastavka, koji će biti prikazan u Sopotu, na koji način ste razvijali likove i temu kojim se film bavi u svom nastavku?
Film "Pored tebe" je nastao u specifičnim okolnostima, u vreme pandemije. Kao i svi mi, i protagonistkinja Ksenija je zaključana u svom stanu, ali ovo nije film o Kovidu. Ovo je studija o mogućnosti emancipacije jedne novinarke režimskog tabloida, koja zarađuje platu (i zabavlja se), tako što objavljuje skandalozne informacije o drugovima iz bivše gimnazije, od kojih su neki u međuvremenu postali javne ličnosti. Ksenijin (Mina Nikolić) život se menja iz korena kad saznaje za smrt svog izvora, za kog se ispostavlja da je takođe bio drug iz gimnazije. Odjednom, ona postaje centar policijske istrage, koju vodi inspektor Vuk (Bane Trifunović), kao i centar medijskog skandala, sa mnogo većim ulozima nego što ona može da zamisli. Želeo sam da zaista istražim koliko je moguće da se osećaj odgovornosti za napisanu reč, kao i bazična ljudska etika, "probude" kod nekih ljudi kod kojih su, izgleda, "spavali" poslednju deceniju. U ovom nastavku vidimo gde su i šta su postali klinci iz IV-3, pet godina posle događaja iz prvog filma.
- Na ovogodišnjem festivalu u Sopotu, počasna Nagrada, Statueta slobode, je dodeljena našem čuvenom snimatelju Pegi Popoviću, i mnogo se govorilo o komplementarnosti u radu reditelja i snimatelja. Koliko je kamera u Vašem filmu doprinela iskazivanju određenih delova priče?
Kamera, ali i svi drugi sektori, posebno montaža, su esencijalni za proces stvaranja kolektivnog umetničkog dela, poput igranog filma. Mislim da je "brendiranje" filma kao isključivo rediteljskog medijuma pogrešno i neistinito. Desetine ili stotine ljudi učestvuju u ovom procesu, i film je na kraju rezultat kolektivnog znanja, rada i talenta svih nas. U tom smislu je takvo umetničko delo uvek "pametnije" od jednog čoveka, reditelja. Tako da bih rekao da vaše pitanje važi i za kostim, scenografiju, dizajn zvuka, vizuelne efekte, kameru, montažu, muziku...
- Šta za Vas predstavlja prikazivanje filma na Festival u Sopotu i šta očekujete od reakcija publike?
Festival u Sopotu je uvek bio praznik filma, posebno zbog druženja ekipa, ali najviše zbog divne publike. Jedva čekam da čujem utiske ove godine...
