Слободарске филмске свечаности биле су фестивал филмског стваралаштва који се по карактеру и циљевима разликовао од већине до тада постојећих. Основни циљ овог фестивала био је да окупи филмске ствараоце чији су филмови прожети слободарским и хуманим порукама, уз приказивање филмова са идејном и уметничком садржином којом се битно доприноси реафирмацији идеја слободе и општедруштвеног прогреса.
Прве филмске свечаности су одржане од 20. до 24. децембра 1972. године, а касније је та манифестација пренета у месец јул од 01. до 07. јула - обухватајући истовремено 2. јули (Дан општине Сопот), 4. јули (Дан борца) и 7. јули (Дан устанка народа Србије).
Током свог постојања, Слободарске филмске свечаности су постале интернационална филмска манифестација, на којој су представљене и кинематографије земаља за које се у свету једва и зна (Обала Слоноваче, Занзибар, Вијетнам). Наравно, највише су биле заступљене кинематографије и аутори који у свету филма досежу саме врхове те уметности и заната.
Жири за вредновање филмова и глумачких остварења сачињавало је Веће народних хероја (из свих република и покрајина) и један број културних и јавних радника. Од 1990. године жири чине искључиво филмски и културни радници.
На слободарским свечаностима годинама су присуствовале делегације филмских стваралаца из иностранства (Совјетског Савеза, Мадјарске, Кине, Аустрије, Бугарске и других земаља).
Један од дана на свечаностима све до деведесетих година посвећиван је познатим редитељима: Миомиру-Микију Стаменковићу, Столету Јанковићу, Александру-Саши Петровићу, Кости Гаврасу, Михаилу Пташуку, Младомиру-Пуриши Ђорђевићу, Сергеју Бондарчуку, Григорију Чухрају, Крсти Шканати).
Године 1989. град Београд је уврстио Слободарске филмске свечаности у ред својих манифестација. У складу са променама у друштву током деведесетих година прошлог века и Слободарске филмске свечаности су преименоване у Филмски фестивал Сопот, а због економских тешкоћа и изолације земље, Фестивал је од међународне манифестације постао фестивал домаћег филма.
Године 1996. организацију Филмског фестивала поново преузима Скупштина општине Сопот све до 2007. године, када фестивал поново постаје манифестација у области културе од значаја за град Београд.
